Милена Павловић Барили

Објављено четвртак, 11 фебруар 2016 Аутор PD-SU

Milena

Милена Павловић Барили (5. новембар. 1909. Пожаревац — 6. март. 1945. Њујорк) је била српска сликарка и једна од најинтересантнијих личности уметничке Европе између два рата.

На свом уметничком путу Милена Павловић - Барили студира сликарство у Београду (1922-1926) и Минхену (1926-1928), а узор јој постаје сликар Де Кирило (по угледу на њега делови платна остају ненасликани). У Београду излаже 1928. Сликарски симболи су јој између сна и јаве, женски сетно љупки ликови, велики, крилати младићи на штулама, антички стубови, Венере без руку, харлекини, бисте, лепезе, птице, а касније у њеном трећем, прелазном периоду и симболи дискретног надреализма.Године 1930. напушта Југославију и наредну деценију проводи у Шпанији, Риму, Паризу и Лондону, где се дружила и излагала са европском уметничком елитом.(Жан Кокто, Андре Бретон).Тада улази у нову, прерафаелитску, у ствари романтичарску школу, окренута више прошлости него садашњости, те постаје представник надреалистичког или метафизучког романтизма.У Лондону излаже 1931,а у Паризу и Риму 1932.Августа 1939.одлази за Њујорк, где је живела до своје изненадне и преране смрти 1945. У САД је поред сликарства радила и на комерцијалном дизајну за модне журнале.

За живота је урадила преко 300 радова, пуно скица и цртежа. Много платна су јој у кући-музеју у Пожаревцу, Музеју савремене уметности и Народном музеју у Београду, као и у Риму.

На Милениним сликама се у главном појављује једно лице, „лице саме уметнице“, овалног, мирног и по мало мистериозном израза. Милена је била лепа а њене слике су личиле на њу.

 

Милена павловић Барили била је много познатија као сликарка него песникиња.У периоду од децембра 1934. до фебруара 1936. године Милена Павловић Барили је објавила 17 песама и два цртежа у италијанском часопису Квадривио. Она је написала укупно око 60 песама на четри језика, и то, поред српског, искључиво на романским језицима - 17 на италијанском, 7 на француском и 14 на шпанском језику. На тај начин уситнила је своје песничко дело и онемогућила да оно припадне некој од ових књижевности. Вероватно да није ни намеравала да створи систематичан песнички опис, већ да је песме писала из унутрашње потребе, односно да би изразила тренутна осећања, због чега су јој звучност и колорит језика на којима је писала били значајнији од сложености значења, семантичких игара, или експеримената у језику. Ритам и мелодија ових стихова граде једноличан, љуљушкав ток, а песничке слике се спајају као код симболиста - не толико на основу уобичајене употребе речи и логике колико према њиховој психолошкој резонанци и личним аналогијама.

pesma

 

Изглед школе

Škola
glavni ulaz
Škola
južna strana
Škola
sporedni ulaz
Škola
tartan staza za trčanje